Računaju da ćeš izgoreti – samo da bi oni ostali u zoni komfora

Profesionalne titule poput „lead developer“, „team lead“ ili „project manager“ značile bi jasnu odgovornost, međusobno poverenje i timsku saradnju. Međutim, u stvarnom poslovnom okruženju često se dešava upravo suprotno – titule postoje, ali odgovornost nestaje.

Kako projekti ulaze u ključne faze, komunikacija među članovima tima počinje da slabi. Zadaci ostaju nedovršeni, rokovi se ignorišu, a pojedinci se povlače iz obaveza bez ikakvog objašnjenja. Umesto zajedničkog napora, teret sve više pada na leđa onih koji i dalje pokušavaju da održe projekat na životu. Toksično radno okruženje se ne stvara preko noći – ono raste kroz tihe znakove neodgovornosti, prebacivanja i bežanja od obaveza.

Najopasniji trenutak u takvom okruženju nije otvoreni sukob, već – tišina. Ne ona tišina koja donosi fokus, već tišina koja donosi osećaj napuštenosti i nepravde. U toj tišini niko vas ne pita koliko još možete da izdržite, niko ne preuzima svoj deo posla i niko ne dolazi da ponudi podršku. Ostajete sami, zatrpani zadacima, pokušavajući da zakrpate rupe koje drugi ostavljaju za sobom. I polako, bez velike buke – izgarate.

Pravo profesionalno sagorevanje ne dolazi od količine posla. Dolazi iz osećaja potpune usamljenosti.

Kada govorimo o profesionalnom sagorevanju, važno je razumeti da ono često nije rezultat obima posla, već atmosfere u kojoj se posao obavlja. Problem nije u onima koji se trude — problem je u onima koji beže.

Najgori oblik toksičnog radnog okruženja nije otvorena neprijateljstva, već nevidljiva neodgovornost: ćutanje pred problemima, odlaganje obaveza i očekivanje da će neko drugi rešiti ono što sami ne žele da preuzmu.

U takvom okruženju profesionalci se često suočavaju sa ponašanjima nalik razmaženim derištima. Problemi se guraju pod tepih, na izazove se reaguje panikom ili potpunim povlačenjem, a svaka odgovornost postaje tuđa briga. Oni koji bi trebalo da budu stub tima, postaju njegovi najslabiji karici.

I dok neki beže od obaveza, drugi – oni odgovorni – ostaju da saniraju štetu, često uz ogromnu emocionalnu i fizičku cenu.

Vi niste problem – i nikada niste ni bili.

Ako ste vi ta osoba koja ostaje, koja završava posao kada svi drugi odustanu, morate znati jedno: problem nije u vama. Problem je u kulturi neodgovornosti koja dozvoljava da se pojedinci sakriju iza tuđeg truda.

Profesionalizam nije u tituli, niti u godinama iskustva na papiru. Profesionalizam je u ponašanju, u preuzimanju odgovornosti i u spremnosti da se problemi rešavaju, a ne ignorišu.

Ako takvo ponašanje izostane, ako su vam dani ispunjeni ćutanjem, prebacivanjem i osećajem da ste prepušteni sami sebi – imate svako pravo da preispitate zašto ostajete u takvom okruženju.

Nije vaša dužnost da spašavate projekte koje drugi namerno puštaju da propadnu.
Nije vaša obaveza da sagorevate svoje zdravlje kako biste prikrili neodgovornost drugih.

Sačuvajte sebe pre nego što pokušate da spasavate druge

Zaštita mentalnog zdravlja nije luksuz. Ona je uslov opstanka u savremenim radnim okruženjima.
Ne postoji projekat, klijent, tim ili kompanija koja vredi vašeg zdravlja, vašeg mira ili vašeg dostojanstva.

Ako se osećate iscrpljeno, usamljeno i zanemareno – znajte da niste obavezni da budete heroj.
Vaša prva odgovornost je da sačuvate sebe.

Poštujte svoj trud, postavite jasne granice i ne dozvolite da vam razmažena neodgovornost drugih slomi ono što je najvrednije – vašu ličnu i profesionalnu čestitost.

Sagorevanje nije znak vaše slabosti. Sagorevanje je znak da ste predugo pokušavali da izdržite nešto što nikada nije bilo samo vaša borba.